ŠTA JE PORUČIO PROŠIRENI REKTORSKI KOLEGIJUM: Univerzitet zahteva potpuno finansiranje od strane države, a da fakulteti pojedinačno ostvaruju sopstvene prihode
Prošireni rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu održao je u četvrtak sednicu na Ekonomskom fakultetu, a kako je Kurir i najavio, dan kasnije oglasio se saopštenjem.
Naime, Prošireni rektorski kolegijum je na zvaničnoj veb-stranici Univerziteta objavio zaključak nakon sednice, iz koga se zaključuje da je fokus sednice bio četvrti zahtev studenata u blokadi - povećanje budžeta za visoko obrazovanje za 20 odsto, što treba da dovede do smanjenja školarina za 50 odsto i unapređenja uslova studiranja i studentskog standarda.
Novac
U zaključku sa sednice navode se četiri ključne tačke:
1.Obezbediti ispunjenje četvrtog zahteva plenuma studenata, uključujući i deo zahteva koji se odnosi na pokriće troškova studenata po osnovu školarine, tako što bi se, izmenom zakona i drugih propisa i odgovarajućim finansijsko-pravnim aranžmanom između države i studenata, osiguralo da država studentima pokrije trošak plaćene školarine u iznosu od 50%;
2.Obezbediti punu autonomiju univerziteta i fakulteta čiji je osnivač Republika Srbija u pogledu utvrđivanja visine školarine, njene naplate u punom iznosu i raspolaganja punim iznosom tako stečenih prihoda kao sopstvenim sredstvima, na način definisan opštim aktima univerziteta i fakulteta, što predstavlja jedan od suštinskih preduslova autonomije univerziteta garantovane članom 72. Ustava Republike Srbije, a u skladu s članom 71. Zakona o visokom obrazovanju;
3.Svim fakultetima čiji je osnivač Republika Srbija obezbediti pokriće punog iznosa stalnih troškova, kao i punog iznosa troškova po osnovu prava zaposlenih u skladu sa zakonom i posebnim kolektivnim ugovorom za visoko obrazovanje, te obezbediti pokriće troškova materijala fakultetima najmanje u iznosu srazmernom udelu budžetskih prihoda, koje fakulteti ostvaruju od Ministarstva prosvete u zbirnom iznosu prihoda svakog fakulteta, koji čine budžetski prihodi od Ministarstva prosvete i sopstveni prihodi od školarina;
4.Utvrđeni modalitet ispunjenja zahteva studenata ne sme da dovede do pada budžetskih ni sopstvenih prihoda niti jedne visokoškolske ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, u odnosu na iznos koji bi bio ostvaren bez ispunjenja zahteva studenata.
Osim ovih tačaka, u zaključku Proširenog rektorskog kolegijuma dalje se navodi:
- Pored gore navedenih principa koji se odnose na promene u domenu finansiranja u vezi sa ispunjenjem zahteva studenata, posebno naglašavamo da je neophodno u budžetu Republike obezbediti sredstva za izjednačavanje osnovice za obračun plata zaposlenih u visokom obrazovanju sa osnovicom za obračun plata zaposlenih u ustanovama drugih nivoa obrazovanja. Podsećamo da je, u vezi sa ovim, Senat Univerziteta u Beogradu 2022. godine doneo Platformu o pravnim, akademskim i materijalnim aspektima finansiranja visokoškolskih ustanova. Bez rešavanja navedenih problema bio bi doveden u pitanje redovan rad Univerziteta.
Nepoznanica
Komentarišući saopštenje i zaključke Proširenog rektorskog kolegijuma, politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže da je interesantno to što se na sednici raspravljalo samo o četvrtom zahtevu studenata.
"Ili su sva tri prva zahteva ispunjena. pa o njima nisu ni pričali, ili misle da imaju beskonačno vremena. Ovo sve što su saopštili je opravdano, jer osnovica zarada je 25 odsto niža u odnosu na plate u drugim ustanovama. Neophodno je i da budu pokriveni svi ostali stalni troškovi - struja, voda, službena putovanja... Ovde zapravo Univerzitet zahteva da bude potpuno finansiran od strane države, ali da fakulteti pojedinačno ostvaruju i sopstvene prihode koji će ostati u njihovom vlasništvu. Ali ništa nam dosad ne govori da Vlada nije spremna da sve to ispuni i da je sve to uključeno dodatnim novcem od 12,01 milijardu dinara za visoko obrazovanje. Tako da bi sada trebalo da se uspostavi dijalog, ali moraju da pregovaraju s Ministarstvom finansija, pre svega. Da li će i kada će se odlučiti na dijalog, to je još uvek nepoznanica", kaže Stanković.
Gubitak prvog semestra
Za profesora Fakulteta političkih nauka dr Milana Petričkovića diskutabilan je studentski plenum koji se označava u ovim zaključcima Proširenog rektorskog kolegijuma.
"Zakon o Univerzitetu ne raspoznaje takvo telo, plenum studenata, a Prošireni kolegijum ga odmah na početku pominje. S druge strane, ima osnova za pregovore - s obzirom na to da postoji jedna vrsta položaja u odnosu na plaćenost i na početnu poziciju koja je u nekom inferiornom stanju u odnosu na ostale segmente obrazovanja. Država je već iskazala volju, dodatnih 12 miliona izdvojila, tako da postoji određena nada da će biti dijaloga... Ono što meni nedostaje u čitavoj priči je potpuno nevođenje računa o gubitku prvog semestra i velikom riziku od gubitka drugog semestra. Ta pitanja u budućem pregovaračkom procesu ne bih odvajao, zapravo bi hitno trebalo početi pregovore kako se ova godina ne bi izgubila, jer ako se to desi, to ne bi bilo dobro. Iako je ovaj četvrti zahtev označen kao kamen spoticanja, ne bih zapostavljao pitanje prekida blokada i što hitnijeg započinjanja nastavnih procesa. Jer ako ne bude nastavnog procesa, na osnovu čega država može nešto da isplati? To je prosto nemoguće", zaključuje Petričković.
Kurir Politika